Sara Lauro (Sarah Lauro), profesorka na Klemson univerzitetu (Clemson University) iz Južne Karoline bavila se ovom temom dok je radila na svojoj doktorskoj tezi. Lauro, u razgovoru sa Huffingtonpost.com, navodi da privatno uopšte ne voli nasilje i horor tematiku, pogledala je mnoga umetnička dela koja uključuju zombije, ali i druge pojave vezane za njih poput zombi šetnji (zombie walks), i uporedila ih sa širim ekonomskim i kulturološkim tekovinama modernog doba.

Prema njoj, skokovi popularnosti ovog žanra uopšte nisu slučajni, već prate društvene probleme – na primer, okupljanje ljudi obučenih i maskiranih kao zombiji nastali su u Torontu 2003. ali su u SAD postali naglo popularniji 2005. godine, tokom porasta širokog nezadovoljstva sa ratom u Iraku. Lauro navodi da je ovo bio jedan od načina da građani pokažu da ih administracija predsednika Buša nije slušala, već se prema njima odnosila kao prema nebitnim entitetima koji postoje, ali nisu relevantni.

Takođe, Lauro ukazuje da se, kao ljudi, više zanimamo za zombije u trenucima kada se osećamo bespomoćno, nalik trenutnoj ekonomskoj krizi. Tada, za mnoge, zombi apokalipsa deluje kao efikasan ventil koji prenosi njihova mračna osećanja, posebno o ideji da su mrtvi, čak i kada su ovakva razmišljanja podsvesna.

Ideje Sare Lauro su veoma zanimljive, jer je poznato da je “motiv smrti” (tanatosa) odavno poznat kao psihoanalitički generator unutar umetnosti. U ovom slučaju, one su se vezale za još specifičniji oblik fantazije, gde smrt bukvalno oživljava, a ljudi postaju živi mrtvaci. Kada pogledamo uspeh serije “The Walking dead”, čigledno je da nas tu nešto veoma privlači.

Da li ste primetili kada se Vama najviše gledaju filmovi i serije sa zombijima?