Samo što to nije prošlost, već kvantno sećanje na prošlost ili tako nešto.
Američka vojska koristi izvorni kod da kapetana Kolter Stivensona vrati u telo muškarca koji se nalazio u vozu za Čikago, a zatim tamo i poginuo u bombaškom napadu. Kolter mora da pronađe ko je bombaš, budući da se novi napadi očekuju.

SOURCE CODE je naučno fantastični triler koji, srećom, traje samo 90 minuta. To je njegova najbolja strana i glavni razlog zašto je film gledljiv, a na trenutke, i prilično zabavan.

Režiser Dankan Džons poseduje senzibiliteta za naučnu fantastiku i to je veoma jasno pokazao sa filmom MOON. Međutim, sve jake strane ovog filma izgubljene su u ostvarenju SOURCE CODE. Prvi je spor i melanholičan, drugi izgleda brzo i sasečeno, iako Džejk Džilenhol kao Kolter daje sve od sebe da nam pruži ljudsko biće, a ne lika koji radi ono što scenario traži. MOON izoluje lika i pruža nam njegov svet, COURCE CODE čini isto, ali Koltera osuđuje na zatvor izgrađen od ljudi koji mu ne veruju ili ne mogu da mu pomognu. On traži bombu, kao i izlaz iz ponavljajućeg košmara, ali film nikada ne prenosi njegovu frustriranost i strah dovoljno dobro, dok ostavlja prostor za romantiku i nerešena pitanja sa roditeljima.
Jedino što vezuje dva ostvarenja je čista kinematografija, koja ne koristi poplavu kompjuterskih efekata ili neobičnih tehnika. Zahvaljujući njoj, uvrnuta priča se jednostavno prati.

Nauka, i kompletan koncept Source code mašine mogao bi isto tako da bude magija. Sve je besmisleno i ništa se ne uklapa, osim putem onih kompleksnih, nategnutih objašnjenja pomoću kojih bi neko mogao da objasni film BRIDGES OF MADISON COUNTY kao složenu metaforu o porobljavanju velikih južnoameričkih civilizacija od strane španske kraljevske krune.
Međutim, najbitnije je da ideja drži vodu na površini; ko želi da grebe dublje, neće naći ništa revolucionarno novo niti smisleno. Ovo je, doduše, odlika svih filmova koji se bave putovanjem kroz vreme, ili, kako je u poslednje vreme popularnije, kvantnom fizikom i paralelnim svetovima (druga reč koja očigledno Holivudu malo bolje zvuči od starinske, ”vremenske mašine”).

Film takođe mulja i sa protokom vremena – na trenutke, nismo sigurni da li vreme isto prolazi za Koltera, kao i naučnike sa druge strane, da li je sve uhvaćeno u vremenskoj petlji, ili, dok Kolter prolazi kroz svoj teroristički GROUNDHOG DAY, napolju prolaze sati i dani?

Ipak, ne smem da budem previše grub prema ovom ostvarenju. Kada se SOURCE CODE uporedi sa jednim DEJA VU, Džons nam ipak donosi čistije i ukusnije filmsko jelo, iako se u njemu nalaze gotovo identični sastojci.