Stvar je u tome što i dobro čudno i uznemiravajuće čudno najčešće označavaju zanimljive ili bar netipične filmove vredne gledanja.

SPEED RACER je samostalno stvorio novu kategoriju: dosadno čudno.

Kada je najavljen, ovaj rimejk poznatog japanskog crtaća zvučao je kao nešto što će ispasti veoma, veoma kul. Braća Vačovski najavljivali su tehniku snimanja sa bez dubinskog fokusa, tojest igrani film koji bi trebao da izgleda kao crtani film.

Kada sam ga konačno pogledao, mogu samo da kažem: čemu? Čemu sve ovo?
Film i ovako izgleda kao da je snimljen pred zelenim platnom (većina i pored revolucionarne tehnike jeste), a ultra-intenzivne boje koje bi trebale da daju ”animacioni” utisak samo iritiraju.

Priča je, očekivano, smešna i prati avanture Spida (ne kao droga, već brzina), mladića koji se bavi krajnje hazardnim sportom trkanja. Njegova porodica je takođe uključena, a Spid ima stariju, mrtvu braću, mlađu živu i majmuna. Tu su i negativci i dijalozi, ali sumljam da bi neko mogao da ih se priseti.

Jedino pravo iznenađenje jeste glumačka postava: glume Suzan Sarandon, Kristina Riči, Džon Gudman i Emil Herš, madić koji je pokazao veliki opseg u genijalnom filmu INTO THE WILD. Mislim da bi samo ovo četvoro glumaca tokom jednog poslepodneva napisali bolji film od ’’Speed Racer’’.

Naravno, sve ovo važi samo ako imate više od 14. Ostatak podmladka će sigurno naći nešto vredno njihove pažnje.