Svi smo veoma dobro obavešteni o postepenom nestajanju fosilnih goriva i ozonskog omotača, ali oni nisu jedine stvari koje postepeno nestaju iz naših života. Izdvojili smo nekoliko namirnica i sirovina za koje najverovatnije niste čuli da nam ponestaju.

Čokolada

Čokolada je ukusna, zar ne. Nažalost, najveći deo zaliha kakaa dolazi iz Zapadne Afrike gde mnoge od država tek treba da iskorene stvari kao što su iskorištavanje dece, trafiking i robovlasništvo. Drugim rečima, treba da uklone decu-radnike koji proizvode čokoladu u kojoj uživate. Čak i sa robovima, uzgajanje kakaa nije naročito unosan posao za tipičnog zapadnog farmera. Kao  što će vam ova deca iz Afrike sigurno reći, sakupljanje kakaa je veoma težak posao,. Veoma je vremenski zahtevan (svakoj novoj biljci treba pet godina da izraste), mora da se bere ručno i da stvar bude gora mora da se bere ručno po nepodnošljivoj vrućini. Finalna isplata je oko 80 centi na dan – za farmera. S tim tempom, za jedno 20 godina, čokolada bi mogla da postane luksuz u nivou sa kavijarom. I to ukoliko se nastavi sa eksploatacijom dece na ovim poljima. Sa zakonima o poštenim trgovinama koji polako, ali sigurno ulaze čak i u ove veoma nerazvijene zemlje i sa zabranjivanjem rada dece, cene rada će sigurno veoma skočiti, a farmeri biti na još većem gubitku. Čokolada je jednostavno previše skupa da se proizvodi masovno u normalnim poslovnim uslovima.

Dodatna komplikacija je činjenica da se kakao ne može uzgajati drugde u svetu. Mora biti uzgajan na ta geografskim širinama (latituda) od najviše 10 stepeni od ekvatora – području na kojem se nalaze neke od najnestabilnijih država sveta.

Sardine

Ovo možda neće biti toliko strašno za sve, ali za ljubitelje ove uljane slane ribe, armagedon je odmah tu iza ćoška. Prošlog meseca, zapadno kanadska flota brodova, lovaca na sardine, vratila se ponosno u luku sa plenom… ničega. Ne samo da je potencijalnih $32 miliona u sardinama izgubljeno, nego ovaj gubitak indikuje mnogo ozbiljniju nestašicu u skorijoj budućnosti. Možda nas čekaju decenije bez sardina.

Populacije sardina imaju tendenciju da veoma fluktuiraju u zavisnosti od temperature vode, a ove male ribe su se sve manje razmnožavale od kako su se u devedesetim godinama prošlog veka vode Tihog okeana ohladile. Prekomeran lov na sardine nije, međutim, usporio. Sem toga, sva jaja sardina koja danas imamo dolaze od riba koje su rođene pre jedne decenije i koje su sve sada mrtve. Uprkos tome, Kanada i dalje povećava količine sardina, a SAD, iako su limitirali ulov, i dalje nisu smanjili ulov do održivog nivoa. Mogu proći decenije dok se vode ne ugreju ponovo toliko da se sardine vrate u mora.

Tekila

2007. godine prinos agave (biljke od koje se pravi tekila), već nije bio dovoljan. 20 procenata biljki je bila oštećena bolešću. To je samo dolilo ulje na vatru farmerima kojima se već nije toliko isplatilo da se bave ovime. Uzgoj kukuruza umesto agave je mnogo unosniji posao. Šta farmer radi kada hoće da pređe na proizvodnju kukuruza? Spali agavu. Umesto da pokupe ono što je već  izraslo, farmeri su odlučili da spale svu tu potencijalnu tekilu. Ali ne brinite, veliki proizvođači su već odvojili dovoljne količine tekila u iščekivanju nestašice, jer kada suša udari, ova zlatna tečnost postaće tečno zlato. Kada individualni uzgajivačio vide da se agava toliko isplati, počeće ponovo da je proizvode.

Ali jednom kada dođe do toga, trebaće oko 12 godina da plava agava proizvede fruktozu neophodnu da se proizvede tekila.  Bolje spremite svoje zalihe dok možete.

Helijum

Jeste li ikad udisali helijum kao jeftin smešan trik za društvo?  Hvala ni za šta. Pošto sada moramo da ga štedimo koliko god možemo. Možda niste toga svesni, ali helijum je jedna od veoma neophodnih sirovina u modernom životu. Sve od magneta koji se koriste u magnetnoj rezonanci do optičkih kablova i LCD ekrana koristi ovaj element koji ima najnižu temperaturu ključanja. Bez helijuma, gotovo sve na šta smo navikli danas prestaće da funkcioniše.

Za većinu nas to nema smisla, jer smo videli gomilu jeftinih balona sa helijumom na gotovo svakoj svečanosti ili javnom događaju. I u pravu ste, nema smisla. Iako nam trenutno ponestaje helijuma, to nije zaustavilo SAD da nastave da prodaju ovaj gas po bezobrazno jeftinim cenama. Vlada SAD je napravila zalihe helijuma još 1925. godine, a danas milijarde kubnih metara stoje u postrojenjima blizu Amarila, u Teksasu. 1996. godine, Kongres je doneo odluku da se ove strateške zalihe koje čine polovinu ukupnih zaliha helijuma na planeti, rasprodaju do 2015. godine. Kao rezultat ovogsa, helijum je neverovatno jeftin i ne tretira se kao resurs kojeg ponestaje.

Jednom kada nam ga ponestane, ekstraktovanje helijuma iz atmosfere će koštati 10.000 puta više nego danas. Pokušajte da ne razmišljate o svim tim balonima koje ste pustili da odlete u nebo.

Slanina

Ova vest verovatno najviše pogađa Amerikance, ali Britanska nacionalna asocijacija za svinje (National Pig Association NPA – da, organizacija pod tim imenom postoji), tvrdi da je nestašica slanine sada neminovna stvar. NPA za ovo krivi porast cene hrane, koji je nastupio nakon prošlogodišnje premale proizvodnje kukuruza i soje. Ista je situacija i u ostatku sveta. U Americi predviđaju da će farmeri morati da smanje proizvodnju da bi smanjili troškove. U isto vreme, PED obolenje (Porcine Epidemic Diarrhoea Virus) ubije svinje u 15 američkih država. Za sada nema vakcine protiv ove bolesti. Ovo ne znači da če slanina uskoro nestati sa polica, ali će njena cena drastično skočiti.

Hvala sajtu Gizmondo Australia za ovu zanimljivu vest.