Jučerašnja vest o smanjenom budžetu NASA-e koja će doneti kraj mnogih napora da se istraže daleke planete sunčevog sistema je uvela zebnju da Američki svemirski program popustaje i da će proći mnogo vremena pre nego što se vrate na noge. Ali, objavljivanje planova o ambicioznoj misiji postavljanja svemirske stanice sa ljudskom posadom u orbitu meseca  bi mogli vratiti Američke naučnike u sam vrh svemirskih istraživanja i dati šansu da se ispitaju mnoge nove teorije koje do sada nisu mogle biti ispitane.

Naime, 30. marta će se okupiti komisija naučnika koji su trenutno zaduženi za održavanje rada Internacionalne Svemirske Stanice, sa ciljem da ispitaju isplativost i predvide sve prednosti i mane postavljanja orbitirajuće svemirske stance u gravitacioni džep zvani “Earth-Moon libration point 2” (ili EML-2,)koja predstavlja mnogo bližu verziju mnogo poznatije Lagranžove tačke 2 (L2, dom budućeg svemirskog teleskopa Jamess Webb). Za razliku od L2 tačke koja je napravljena interakcijama gravitacija Sunca i Zemlje, EML-2, je napravljen interakcijama gravitacija Zemlje i Meseca i predstavlja savršenu poziciju za postavljanje svemirske stanice zbog nekoliko faktora – veoma je blizu što olakšava transport materijala i ljudstva, orbita će biti zagarantovano stabilna i lako održiva, masa Meseca će štititi stanicu od svih “zagađujućih” radio signala koji mogu ometati precizne naučne uređaje, a položaj stanice bi mogao služiti kao savršen relej za informacione veze sa roverima ili ostalim naučnim uređajima koji bi radili na “mračnoj” strani meseca.

Ovakva misija bi mogla umnogome da poveća naše znanje o svemiru, od istraživanja fenomena koji se mogu naći samo u “tihim zonama” bez zemaljskog zagađenja, detaljnog istraživanjam Meseca, pa do utvrđivanja posledica dugotrajnog ostanka u bestežinskom stanju (trenutni rekorder  je Ruski kosmonaut Valerij Poljakov koji je bez prestanka boravio u stanici Mir čitavih 437,7 dana).

Nadamo se da će ovako ambiciozan projekat uspeti da dobije zeleno svetlo.