Kako je sajt Science Daily istražio, kratak odgovor je: još nije odlučeno.

Prema objašnjenju Fransa Von Der Dunka, američkog profesora koji se specijalizovao za pravna pitanja u vam Zemljine atmosfere, prema dogovoru iz 1967. godine, koji je baza međunarodnog svemirskog prava, svemir je ”globalno dobro” i ne može biti u vlasništvu neke države.

Samim tim, zakoni države u kojoj je osnovano i aktivno preduzeće poput ”Planetary Resources”, ili bilo koje države, ne važe u svemiru, uključujući i one koje propisuju poreze, dozvole za rad i slične, čisto administrativne mere koje važe za registrovane firme.

Zbog toga, prema Von Der Dunkenu, nije jasno kako bi neka kompanija zaštitila svoja eksploataciona prava, ili onemogućila druge da učine isto i ostvare pristup određenom resursu.
Moguće rešenje – legalni okvir nalik onom koji trenutno reguliše rudarske aktivnosti u vanteritorijalnim vodama sveta i morskom dnu, pomoću kojih kompanije dobijaju licence određenih država, iako tehnički operišu van nacionalnih granica. Druge zemlje bi učinile isto, a širi zakonski okvir bio prihvaćen od strane svih učesnika, najverovatnije kroz UN prosredovanje.

Zato, pre nego što robotske sonde počnu da kopaju po asteroidima, izgleda da će veoma ne-robotski advokati i diplomate morati da se na Zemlji dogovore ko i na koji način će moći da ubira plodove ove buduće, svemirsko-rudarske, industrijske grane.