Na žalost, time ne želim da kažem da je on svoj uspeh iskoristio da plasira kontroverzne, beskompromisne filmove, već da je time dobio kredit da pravi komercijalni i kritički neuspeh iznova i iznova. Pravo je pitanje koliko dugo može da nastavi sa ovim tempom, pošto njegova silazna skala postaje sve zakrivljenija na dole.

SIXHT SENSE>UNBREAKABLE>THE VILLAGE>THE HAPPENING
Sa jezom očekujem sledeći film.

U principu, ne može se reći da THE HAPPENING podbacuje katastrofalno na nekom konkretnom planu. Umesto toga, film je slab na svim planovima. Zaplet prati nastavnika, njegovu ženu i prijatelja sa malo ćerkom koji pokušavaju da pobegnu nervnom agensu koji se prenosi vazduhom. Ako vas zakači, neke čudne, savršeno nenaučne stvari se dogode u vašem mozgu, a vi jedino želite da izvršite samoubistvo. Po mogućnosti na neki tragi-komični način, poput bacanja pod gigantsku kosilicu za travu ili udaranja glavom u prozore. Dok se većina istočne obale SAD samoubija, naši junaci beže… negde.

Zvuči poznato?
Jasno da zvuči, to je tema koju je Manoj reciklirao u svakom filmu do sada – slabo shvatljiv i sveprisutan užas koji napada iz prikrajka, a protiv koga klasične filmsko-horor odbrane poput svete vodice, armiranih autobusa ili sačmara ne funkcionišu. Nadam se da će ovaj režiser jednog dana snimiti klasični zombi horor, jer umirem od želje da vidim kako bi se njegovi likovi branili od hodajućih mrtvaca. Verovatno recitovanjem loše poezije.

Svetle tačke su donekle uloge – Mark Volberg glumi relativno uverljivog profu koji pokušava zdravim razumom da nađe izlaz, a prelepa Zoi Dešanel njegovu skoro-pa-nevernu suprugu Almu. Ipak, i njih dvoje deluju veći deo filma izgubljeno, što nije nerazumljivo, pošto je to generalni utisak koji film ostavlja.

Jasno, Malaj koristi i druge fore iz starih filmova – tu su desetine i desetine kadrova zlokobnog šuštanja lišća, izolovane seoske kuće i zabiti putevi. Ipak, razumem ga… u životu je lakše biti lenj nego ono drugo. Isto važi i za filmove.
A kvazi-ekološka poruka na kraju je jednostavno previše jeftina da bi se komentarisala.

Ipak, pored svih mana, scenario i scene dijaloga su ubedljivo najlošije. Neke od njih u toj meri da daju filmu nenadano komične momente:

Policajac: Danas je malo hladnjikavo, zar ne, Sal?
Taksista: Možda malo…
Vetar duva, policajac puca sebi u glavu, taksista izlazi iz kola, uzima njegov pištolj i čini isto.

Ili:

Žena, dok gleda vesti u restoranu: Majko božija, kakvi su ovo teroristi?

Kakvi su ovo teroristi?
Kakvi teroristi inače mogu da budu?
Dobri teroristi?! Teroristi sreće i dečijih pesmica?!

Ima ih još, pa ako ste stvarno raspoloženi za mlak horor masovne katastrofe, pogledajte slobodno THE HAPPENING; možda se neočekivano nasmejete nekoliko puta.
Ako želite da pogledate horor sa gotovo sličnim konceptom, pogledajte THE MIST.