Početkom osamdesetih godina prošlog veka, Norveška ekspedicija pronalazi nešto neobično u ledu Antartika – vanzemaljski brod, veličine nekoliko fudbalskih terena. Međutim, iz istog razloga iz kog akteri u akcionim filmovima često ne staju da napune oružje, ili akteri u hororima odlučuju da se podele u manje grupe, istraživači stavljaju mnogo veći akcenat na telo vanzemaljca kog pronalaze nedaleko od broda, savršeno očuvanog u ledenom bloku. Za njegovo istraživanje dovode američku naučnicu specijalizovanu za vađenje stvarno starih leševa iz leda.

Prvi dan, sve prolazi savršeno, i grupa uspeva da dovuče vanzemaljca u ledenom stanju nazad do baze. Problem počinje kada on iskoči iz svoje ledene grobnice i počne da ubija… i radi mnogo gore stvari. Original po kom je ovaj film snimljen bolji je u svakom zamislivom obliku: glumačka postava je ubedljivija, tenzija jača, specijalni efekti (u starom filmu su to bile lutke i šminka, u novom kompjuterski efekti) odvratniji i strašniji (ko je video scenu u kojoj doktor gubi ruke nikada je nije zaboravio), a dinamika napetosti i paranoje ubedljivija.

Novi THE THING daje isto što i original, ali u ”light” verziji. Zato kod njega sve nelogičnosti još drastičnije štrče – šta zapravo vanzemaljac želi je samo najočiglednija, a isto se nikada nismo zapitali dok smo gledali kako Kurt Rasel pokušava da preživi. Završnica filma, koja se odvija u svemirskom brodu dodatno zakucava ovu dilemu, a dodatni obrt nije predvidljiv jedino ukoliko ste pogledali manje od 7 filmova slične “da li si ti zaista ti” tematike, što daje još jači ton razočarenju.

Ipak, razumljivo mi ja da se u ovom filmu može uživati ukoliko niste gledali original. Glumačka postava ne radi posao loše, samo nas ostavlja bez upečatljivih likova, a režiser uspeva tokom značajnih deonica filma da pruži dobro horor okruženje. Takođe, nelogičnosti koje se pojavljuju ni u jednom trenutku nisu toliko intenzivne da zaista potpuno pokvare celo iskustvo. Posmatran samostalno, ovaj film bi se nalazio u gornjem sloju moderne horor ponude.

Ukoliko se uporedi sa fantastičnim delom Džona Karpentera, on samo postaje dodatni argument ljudima koji uporno tvrde da su filmovi danas loši, a sve dobro snimano i završeno pre više decenija.