Najapsurdnije od svega, tinejdžeri se očigledno ne slažu sa ovim, budući da je tvajlatovski stajling očigledno postao trendi.

Pa šta vam je potrebn da bi bili vampir?
Morate da živite negde gde je stalno oblačno, ne zato što sunce može da vas spali, nego zato što vam koža postane šljokasto-dijamantska pod njegovim zracima. Trebali bi da ste super-bledi, boje 100 godina starog kreča. Trebali bi da nosite nešto crno, sivo ili nešto slično mračno, kao i da držite napućene usne, poput deteta koje je besno na roditelje.

Čestitam – vi ste TWILIGHT teen vampir!

Za mene, ovaj film deluje kao epizoda serije SMALLVILLE. Tu je naivna opasnost, mistični stranci, segmenti koji su smešni iako nisu trebali da budu, jadno koreografirane i snimljene scene borbe i naravno, najbitnije od svega: romant’ka!
Čudno, ali ovo ispada kao jedini deo filma koji stvarno fukncioniše. Bela, mlada i očigledno jako napaljena devojka dolazi da živi u malo mesto Forks, Vašington. U pitanju je selo, ali vampira na sve strane, pa se ona zaljubljuje u jednog posebno naočitog, po imenu Edvard. Nakon toga, glumica Kirsten Stjuart jezivo uverljivo prenosi jedini životni motiv njenog lika: get some sugar / let’s take this party downstairs / neki treći sinonim za seksualne odnose.

Svaki put kada su u kadru, Bela gleda Edvarda kao da želi da stigne sa njim ne do 3. baze, već do 4, sve sa bebi uljem i hirurškim rukavicama. Jasno, Edi je takođe zaljubljen, ali se opire, pošto se plaši da će ga strast obuzeti i da će pojesti Belu, i to ne u dobrom smislu koji uključuje kasnije brisanje usta o rame.

Njihova hemija jeste čudna, ali ujedno i najjači detalj u ovom bledunjavom filmu.

Ako ste mladi, emo, goth, tužno zaljubljeni ili sve navedeno, postoji šansa da vam se film svidi. Mala šansa.