Još od doba kada je Peter Higz predstavio javnosti svoju teoriju o sub-atomskoj čestici koja u sebi krije tajnu težine sve materije u univerzumu, naučnici širom sveta su krenuli da teorišu kako bi ova “zamišljena” čestica mogla da utiče na stvaranje, život i smrt celog univerzuma. Sada kada je dugogodišnji rad Large Hadron Collider-a u Ženevi najzad doveo do pronalaska ove čestice, jedna od tih starih teorija bi mogla da dobije potvrdu u stvarnim merenjima.

Teorija “nestabilnog vakuma” opisuje prirodni događaj koji bi mogao totalno da promeni naš pogled na univerzum. Ona podrazumeva kvantnu interakciju nekoliko sub-atomskih čestica preciznih težina koje bi uspele da naprave mali balon  “savršenog vakuma” u kojeg bi ostatak univerzuma hteo da uđe. Pošto ovaj balon vakuma ne bi nestao, okolni univerzum (kompletna matrica “space-time”-a) bi brzinom svetlosti krenula da ulazi u tu tačku, nikad ne prestajući, na kraju uništavajući kompletan kosmos.

Ovaj događaj se veoma lako može dokazati preko standardnog modela fizike čestica, ali da bi se on pojavio u stvarnosti nekoliko stvari mora da se poklopi – univerzum mora biti dosta stariji od našeg (mnogo stariji od života našeg Sunca), a merenje težine Higz Bozona koji je pronađen u Ženevi mora tačno da se poklopi sa pretpostavkama ove teorije . Trenutno merenje Higz Bozona ga stavlja na oko 126 GeV, što je baš koliko je potrebno da bi “nestabilni vakum” bio stvoren jednoga dana. Naravno, dodatna i mnogo preciznija merenja su potrebna da bi se brojke tačno poklopile.

Ako merenja zaista pronađu da težina Higz Bozon čestice odgovara ovoj teoriji, naš pogled na univerzum će biti drastično promenjen. Umesto stvaranja svemira u Big Bang-u koji je nastao interakcijama kvantnih polja “iz ničega” i večnog svemira koji se širi, mi ćemo znati da univerzum prolazi kroz redovne cikluse radjanja i umiranja.

Zahvaljujemo BBC-u na orginalnoj vesti.