Mnogi ljudi su snimili mnogo zanimljivije filmove koji su trajali duplo kraće, bez da su morali da skraćuju zaplete ili prave bilo koji druge kompromise u svom delu.

Međutim, oni nisu Kristofer Nolan. Ovaj genijalni režiser očigledno je zacrtao sebi da će sa ovim filmom stvoriti ”veliko delo”. I to se vidi na svakom koraku – akcione scene su grandiozne i kompleksne, svaka emocija u filmu tako jaka da je sposobna da porine u rat hiljadu grčkih galija, i svi se bore, ovako ili onako, za subinu svih ljudi Gotama i, pri tome, celokupne zapadne civilizacije i duše savremenog sveta.

Kompletnu kataklizmu pokreće misteriozni Bejn, plaćenik sa maskom za disanje na licu čija svrha nije baš najjasnija, osim što izgleda opako, kada se on i njegova podzemna armija pojave u Gotamu. U tom trenutku, grad je miran, a Brus Vejn već godinama ne izlazi iz svoje vile, izgubljen u sećanjima na dešavanja iz prošlog dela serijala. Jedan dan, međutim, vrlo gipka kradljivica upada u njegove odaje, krade njegove otiske i primorava ga da se spusti u svoju omiljenu pećinu.

Kao i Dejvid Finčer koji je sa ”Neverovatni slučajem Bendžamina Batona” želeo da stvori ”veliki američki film”, Nolan takođe nije uspeo. U njegovoj grandioznoj viziji, uspeo je da zaboravi na jedinu bitnu stvar – ne, nije u pitanju kritika modernog društva ili motiv osvete u svima nama, već jedna jedina osoba – Brus Vejn i njegov mračni alter-ego, čovek-šišmiš. U ovom filmu, Betmen je bezmalo sporedni lik, što film potpuno izvrće u besmisao i trivijalizuje. Na trenutke, ovo je do te mere izraženo da se pitam da li je Nolan želeo da napravi skroz drugačiji film, ali je ugovorom bio prisiljen da nekako ubaci Betmena u priču.

Uz mnoge logičke propuste u zapletu (doduše, sve je tako visokobudžetno da se to ne primećuje tokom gledanja), uopšte mi nije jasno na šta je film pucao. On nije akcija, definitivno nije drama ili superherojski film, već se može gledati kao nekakav apstraktan triler sa više paralelnih priča i koji se, igrom slučaja, odvija u gradu u kom živi Betmen. Nešto vrlo slično smo imali u prošlom delu, ali smo barem imali i Hita Ledžera, a Bejn, uprkos tome što Tom Hardi zaista dobro glumi, ipak nije Džoker, kucajuće srce filma ”Dark Knight”.

”Betmen: Početak” je neverovatan film jer je uspeo da uzme poznatog lika i zamisli ga u novom ruhu, jasno i nepretenciozno; maštovito, a opet jasno povezano sa savremenim svetom. Poslednji deo serijala je nastavio dalje da razvija ovaj koncept, ali je rezultat predugo, razvodnjeno ostvarenje koje pokušava da kaže svašta, a na kraju ne govori ništa o osobi kojoj bi moralo da priča sve vreme – Betmenu.