Naučnici NASA-e su i ranije znali da mali broj astronauta koji se vratio sa misija u svemiru mogu dobiti kratkotrajne poremećaje u radu njihovog očnog sistema. Promene koje su u početku bile detektovane kao manji napori pri fokusiranju na različite udaljenosti od oka su ovih dana postale mnogo ozbijljnije kada je velika anketa utvrdila da čak 60% svih astronauta imaju manji ili veći oblik ovoga problema, a par neimenovanih astronauta je čak dobilo permanentne povrede koje im onemogućavaju da se lako snalaze u 3D prostoru (što je dovelo do ukidanja njihovih dozvola za letenje avionom).

Razlog zbog kojeg nastaje ovaj problem se može naći u činjenici da naše telo nije naviknuto da radi u bestežinskom prostoru, i mnogi komplikovani životni sistemi zahtevaju prisustvo gravitacije da bi radili ispravno. Jedan od tih sistema je zaslužan za kontrolisanje nivoa fluida u očima, kanalu očnog nerva i kompletnoj okolini mozga. Posle samo mesec dana boravka u bestežinskom stanju povečani pritisak u oku dovodi od otvrdnavanja njihove zadnje strane, što dovodi do težeg pomeranja oka, a veći pritisak moždanih fluida u lobanji dovodi do “curenja” te tečnosti u kanal očnog nerva (povećanje pritiska tečnosti na mozak takođe dovodi do jednog velikog problema, ako bi neki astronaut doživeo povredu glave, otok koji bi tu nastao bi bio skoro nemoguć da se ukloni).

Naučnici trenutno razmatraju koliki uticaj bi ovaj fenomen mogao imati na potencijalnu misiju slanja astronauta na Mars, kao i načine na koji bi mogli da spreče uništenje očnog sistema. Naime studije pokazuju da muškarci imaju jako veliku šansu da im se poremeti vid,  a žene su su skoro totalno imune!