Sa nekoliko vekova iskustva, konstantnog napretka tehnologije i neprestanih merenja, moderni astronomi su uspeli da naprave katalog ogromnog broja nebeskih tela koje imaju potencijal da se sudare sa planetama našeg solarnog sistema, ali i oni sami znaju da to nije dovoljno da bi mogli da predvidimo budućnost. Naš solarni sistem je konstantno u pokretu, a ogromna količina asteroida u nekoliko grupisanih zona često biva izbačena iz svojih prastarih domova i uz pomoć gravitacija ogromnih gasnih džinova na ivicama našeg sistema ispaljena ka manjim planetama. Jedan od takvih događaja je pronađen 3. januara ove godine u vidu komete C/2013 A1.

Ovaj pronalazak je naterao astronome sa Catalina Sky Survey-a da pretraže svoje stare podatke i pronađu raniji položaj ove komete dok je još bila totalno zamrznuta (bez “repa”). Upoređivanjem ova 2 položaja, kao i novih merenja sa ISON-NM observatorije u Novom Meksiku smo saznali da će 19. oktobra 2014. godine ova kometa velika između 15 i 50km proći na samo 37 hiljada kilometara od crvene planete… ako sve prođe po planu. Naime, orbite kometa se ne mogu precizno predvideti zbog topljenja zamrznute vode, ugljen monoksida i ugljen dioksida pri prilasku Suncu. Ovo topljenje (često i ispod same površine) stvara mali potisak koji itekako može da promeni putanju komete i gurne je tačno na kurs sudara.

Postoji nekoliko razloga zašto će ovaj prelet (ili udar) komete biti jedan od najgledanijih astronomskih događaja ranog 21. veka. Ako kometa promaši Mars, njen rep i ogromna količina vode i ostalih materija će pasti na Mars i njegova 2 meseca, što će dati odličnu mogućnost naučnicima da jednoga dana detaljno ispitaju sastav ove komete. Ako kometa udari Mars, izazvaće stravičnu eksploziju koja će biti minimum 25 miliona puta jača od najveće nuklearne eksplozije koja je ikada pokušana na zemlji (Ruska bomba Tsar). Ovo će se desiti ne samo zato što Mars nema atmosferu da makar malo uspori kometu, već što kometa nema dugoročnu orbitu oko Sunca. Ona je uz pomoć Neptuna dobila brzinu od 55 km/s (193 hiljade kilometara na sat), tj dovoljnu brzinu sa kojom bi posle promašaja Marsa zauvek napustila naš Sunčev sistem. Udar u Mars bi napravio krater velik nekoliko stotina kilometara, svi roveri na površini bi najverovatnije bili ili oštećeni ili totalno uništeni, a ogromna količina čestica koja bi bila poslata u visoku orbitu oko planete bi skoro sigurno dovela do uništenja svih naših satelita koji trenutno orbitiraju oko Marsa.

Trenutno kometa C/2013 A1 i dalje namerava samo da proleti blizu Marsa, ali do kraja godine ćemo definitivno saznati da li će možda odlučiti da promeni kurs. Ako ste zainteresovani da lično pogledate prelet ove komete, to će te moći uraditi bez dvogleda. Njen rep će biti malo svetliji od samog Marsa.