Bez obzira na uspeh u američkim i drugim bioskopima; bez obzira na relativno dobar prijem kod kritike, WANTED je za mene ostvarenje koje je sasvim užasno. Akcioni filmovi ipak nisu tako komplikovani za pravljenje, ali to ne sputava ovaj se spotiče na svakom koraku.

WANTED priča priču o jadnom menadžeru prodaje Vesliju koji mrzi svoj život. Stvar popravlja Anđelina Žoli kada se jednog dana pojavi i kaže mu napućenim usnama da je on u stvari sin najgoreg plaćenog ubice i da ima super-herojske moći. To ga oduševi pa zato kreće na trening koji će i od njega napraviti ubicu.

Mentor mu je Morgan Frimen, šef vesele škvadre atentatora, i čitač grešaka u velikoj tapiseriji. Pomoću tih grešaka, on dolazi do imena ljudi koje treba ubiti. Među njima je i Kros, možda-jeste-možda-nije čovek koji je ubio Veslijevog oca.

Da ovo ne bi bilo dovoljno, priča se linearno komplikuje smešnim ”zavera, u zaveri, u još većoj zaveri” manevrima, iako gledaoca ne može manje da zanima šta je poena, pošto bi i slepi, stogodišnji, nepalski šerpas već davno shvatio da ovaj film nema nikakvu poruku, niti će se delovi slagalice na kraju sklopiti u nekakav genijalan zaključak.

Da stvar bude dodatno gora, akcija je smešna. Film usporava vreme, zumira zrna koja lete i penetriraju lobanje ili se međusobno sudaraju i 150 hiljada puta podvlači da glavni akteri mogu da ”felširaju” putanju metka (recimo, pogode nekog iza ugla).

Jurnjave su dosadne i nepregledne, akteri savršeno neubedljivi; Džejms Makavoj koji tumači Veslija izgleda kao da glumi desetogodišnjaka, a Anđelina kao da sve vreme razmišlja iz koje zemlje trećeg sveta će usvojiti svoje novo dete.

Najtužnije od svega, film je baziran na istoimenom i veoma cenjenom stripu.

WANTED ima jedan ogroman problem. On nije činjenica da je film glup, naivan, besmislen, nelogičan, pretenciozan i dosadan. Problem je što je sve od navedenog.