U filmu koji se bavi mutantima i sličnim ”čudnim stvarima”, najčudniji je izbor režisera. Gavin Hud je pre ovog snimio filmove kao što su TSOTSI i RENDITION, ozbiljne socio-kulturološke drame koje se bave teškim pitanjima kao što je kriminal generisan siromaštvom i globalni terorizam.

X MEN ORIGINS nije baš u toj kategoriji, ali lepo prikazuje inventivnost svog kreatora.

X-Men Origins: Wolverine jedan je od najpoznatijih mutanata gusto naseljenog univerzuma Stena Lija. Pored smešne brade, glavni akter filma poseduje kosti prožete gotovo neuništivim metalom, koji lepo dopunjuje njegov nasilni karakter.

Film prati Vulverina od dečačkih dana, pa sve do ključnih događaja sedamdesetih koji su oformili ovog lika. Tu su zavere u zaverama, zli vojni komandanti, likovi koji se teleportuju i seku metke katanama, i sve ostalo što dolazi u stripovima o super-herojima.

Bez Huda, ovo je moglo da bude sasvim prolazno ostvarenje. Ali, kao kod svih velikih kuvara, on uspeva da prilično neupečatljivu mešavinu načini značajno boljom kroz lični dodir. Malo neočekivanog, odraslog humora (ne aludiram na seksualne šale), neobičnih scenografija i dobrog izbora sporednih glumaca pruža prijatno iskustvo.

Niko se neće sećati X MEN ORIGINS: WOLVERINE za deset godina, ali u miljeu letnjih hitova, pogotovu onih o super-herojima, ovo je pravi grumen adamantijuma. Mislim zlata.